Pred gotovo punim parterom nove ludbreške dvorane jučer, 10. studenog, održano je predstavljanje nove, druge po redu, knjige Ludbrežanina Aleksandra Horvata - Acija.
Bio je to događaj koji je okupio Acijevu obitelj, prijatelje, kolege književnike pa i čitatelje Ludbreških novina koji svakog mjeseca s nestrpljenjem čekaju njegovu kolumnu na zadnjoj stranici.
U petak 22. veljače 2019. u dvorani Hrvatskog
sabora kulture, održano je predstavljanje kajkavske stihozbirke “Grad v sredini
sveta”, našeg sugrađanina Aleksandra Horvata. Ovo je drugo službeno predstavljanje Horvatovog prvijenca.
- Predstavljanja su sastvani dio života jedne knjige. Prvo smo imali u Ludbregu, kao što je red, jer ovo je njezin grad i zavičaj. A drugo je u Zagrebu jer je Hrvatski sabor kulture nakladnik, pa je praksa da se jedno predstavljanje održi u njihovom sjedištu. I mislim da je to uglavnom sve što je planirano. Moguće je da bude još jedno predstavljanje u Varaždinu tijekom godine, ali o tome ćemo tek razgovarati - rekao je Aleksandar.
Inače, u Hrvatskom saboru kulture publika se sastojala od naših autohtonih Ludbrežana i Ludbrežana koji žive u metropoli ili su na drugi način povezani s Ludbregom. Pred šezdesetak prisutnih stihove su čitale Snježana Hranić, Ksenija MIhin, Đurđa Kokanović te sam autor, program su pjesmom obogatile Pajdašice, a o knjizi i samom autoru vrlo nadahnuto govorile urednica prof. Lidija Novosel te autorica predgovora, đurđevačka književnica Božica Jelušić.
- Jako sam zadovoljan i odazivom i reakcijama publike. Drago mi je da smo u metropolu svi zajedno donijeli duh našeg zavičaja, pokazali kako njegujemo kulturu i kajkavski jezik. Iako ne bježim od svojeg dijela odgovornosti ili zasluge, rekao bih da je ova knjiga, kako sam i na predstavljanjuu naglasio, rezultat cijelog tima ljudi. Svatko naime ima svoju ulogu u nastajanju knjige. Moja je uloga autora, stručni suradnici usmjeravaju i korigiraju ideju, publika daje smisao cijeloj priči, oni su i čitatelji i kritičari, institucije daju materijalnu podršku i vidljivost i sve se na kraju složi u jedan proizvod. Na taj način svi zajedno promoviramo Ludbreg i naš ludbreški zavičaj. Jedan čovjek to sam ne može ili bi mu bilo vrlo teško. Zahvaljujem svima na podršci bilo koje vrste, a posebno Centru za kulturu i informiranje “D. Novak” i Gradskoj knjižnici i čitaonici “M. Kerstner” na pomoći oko finalizacije projekta. - zaključuje Horvat, a gđa. Jelušić poentira: Bilo nam je sjajno, i još taj osjećaj traje...Zbirci sretan put i sretna sudbina!
(Ludbreške novine, veljača 2019)
Čovek kaj nikaj nema
Sivi oblak smrdljivoga baguša,
Ta megla živa skriva šepavi hod,
Čuješ dok struže ta žalosna duša
Po dnu živlenja, kak potonuli brod.
Od jutra do večera krajcarov most,
Plemeniti kaj daju kakti za kruh,
Zajtrek je gozba, se drugo je post,
Telo betežno, a neskvareni duh.
Celo živlenje z biciklinom rivle,
Teret sveti, sloboda i rogožar...
Dok se ne vgasi sam, falu zazivle,
Do onda ga čuva nevidni stražar.
Trputec
“...Zajček, gumbek, bažulek i slak, / čuli su trpuca, kak punta se bedak…” - M. Krleža
Špinčite se samo, scifrani trucljivci,
Ne bu niti vaša za navek gorela,
Dosta su trpuci za se bili krivci,
Saka se nevola v trpuca zadela.
Špinčite se samo, v opravi z štacuna,
Vama slične fele v gartlicu su sigdi,
Za jezero takvih dost je jedna kuna,
A trpuca nemaš za kupiti nigdi.
Na trpucu ftrči očete korbača,
Pokriti mu sonce, seme mu zatrti,
Scartani i slepi vi plujete drača,
Ne vidite da ste v gartlicu zaprti.
Mi smo pravi nasad, i nas zemla štima,
Kesite se v reštu od scifrane zloče,
Vaš bu gartlic zvehnul, zela vas bu zima,
Sloboden trputec raste gde god oče.
(A. Horvat, 2018)
.jpg)
Vreme mira
Stareši smo, nesmo mlajši,
Put je dokši, korak krajši.
Špancir lefki plodom rodi
Plod je bolši, vekši, slajši.
Bežanje več svet ne briše,
Saki korak vidi više,
Gde je lepo tu zastane,
Da spomenke si zapiše.
Kaj je lepo duša zbira,
Ljubi sakoga špancira,
Stareši smo, nismo mlajši
Kraj je trke, vreme mira.
(A. Horvat, 2018)